Urbano i moderno su dve prilično iskompromitovane reči.
E Play su deset godina aktivni i iako su kod nas tretirani kao mikro fenomen, milina je svedočiti njihovom sazrevanju.
Raskošno eklektički album „Drago mi je da smo se upoznali“ korespondira kako sa uzorima tako i sa tipičnom beogradskom školom alternativnog univerzuma. Iako veterani u odnosu na novu alter scenu, E Play se veoma dobro snalaze u sopstvenom prostoru bez referentnog sistema jer njihov album ima soničnu muskulaturu snažniju od velike većine bendova na sceni. Ponajviše zbog toga što predstavljaju kontinuitet, a ne puki recidiv prohujalih epoha. Ako dodamo i žestoki ženski rukopis koji nedostaje čitavom regionu, dobijamo emancipovani bend začudne strukture tri ritam maestra (Cvetković, Dašić, Milivojević) i samo jedan melodijski diskurs, ali kakav (Todorovski)!
Marko Milivojević svojim tehničkim hokus pokusima bendu daje potrebni tehnikolor ili finalnu glazuru u potpunoj transformaciji. Ubitačna ritam sekcija (fuzirani, ali i melodični bas) u spoju sa nepogrešivim i flagrantnim bubnjanjem (human beatbox Dašić) jesu savest E Playa, međutim kada krene već druga pesma „U sumrak“, polako shvatamo da album kao i bend ima tanatos i eros stranu koje istovremeno zadovoljavaju i pružaju utehu. Lirika je svedena, precizna i uznemirujuća, a sigurnost kojom devojke pevaju zaista pruža novu dimenziju.
E Play su stvorili paradigmatični beogradski album za 21. vek, koji kroz nepatvorene slojeve buke pruža i istinu i lepotu. Urbano i moderno.

Aleksandar S. Janković, City Magazine, br. 13, jun 2009.

Posle četiri godine pauze, beogradski sastav „E Play” je objavio novi album „Drago mi je što smo se upoznali”. Grupa koja ovih dana slavi deceniju postojanja debitovala je na „Urban demo festu”. Pobeda na tom festivalu omogućila im je da snime prvi album i da se nametnu, jer je njihov zvuk bio prijatno osveženje na našoj „učmaloj” rok sceni. Osim toga, izdvojili su se i po tome što su, za razliku od većine srpskih bendova, veliku pažnju posvetili vizuelnom identitetu i video prezentaciji svoje muzike.
Prethodni album „Crime” objavljen je za PGP RTS, ali je bend „E Play” u međuvremenu promenio izdavača. Novi kompakt disk, treći po redu, izašao je za „Egzit”, tačnije „Sinema siti”. Album je, pojašnjavaju članice beogradskog benda Maja Cvetković i Biljana Todorovski u intervjuu za „Politiku”, objavljen u sklopu novosadskog filmskog festivala i, na neki način, predstavlja saundtrek ovog festivala.
– Svirali smo u nedelju na zatvaranju „Sinema sitija”, a i pre svake konferencije ili projekcije puštali su muziku sa našeg novog albuma. Bila je to odlična prilika da se predstavimo i nekoj publici koja, inače, to ne bi slušala, a s druge strane, oni su nam omogućili nešto što drugi izdavači nisu mogli – dobru promociju i besplatan daunlod albuma, što nam se posebno dopalo s obzirom da je distribucija u Srbiji prilično loša. Na taj način ćemo moći da dopremo do ljudi ovde, ali i u regionu. Od danas je na veb-sajtovima exitfest.org i exitmusic.tv moguće skinuti ceo album potpuno besplatno. U eri ilegalnog skidanja muzike prodaja albuma je prošlost, naročito ovde. Zato smo, zajedno sa izdavačem, odlučili da izađemo u susret svima koji žele da čuju naš album.
Album nosi naziv „Drago mi je što smo se upoznali”, uobičajen izraz u svakodnevnom govoru. „E Play” su ovako, na simboličan način, želeli da zahvale svima koji godinama rade sa njima.
– Za razliku od mračnog naziva prethodnog albuma „Crime”, želeli smo da damo malo optimizma sebi i drugima i nadu da će biti bolje. Album je, kao i prethodni, producirao Nikola Vranjković koji je, ovoga puta, nadmašio samog sebe, a mnogo je pomogao i Marko Nježić. Uložili smo dosta truda oko produkcije i mislim da se to čuje na albumu. I prvi komentari su da je album mnogo zreliji, kvalitetniji, u toku sa svetskim trendovima. „Drago mi je što smo se upoznali” donosi više elektronike, ali ostali smo u energičnom gitarskom fazonu. Na albumu imamo i nekoliko sjajnih gostiju – tu su Hasa iz „Blokauta”, Bane iz „Sanšajna”, Alek iz grupe „Eyesburn”, a Marko Nastić nam je uradio remiks numere „Too Late”.
Grupu „E Play” očekuje nastup na otvaranju festivala „Egzit”. Naime, oni će svirati prve večeri, 9. jula na Fjužn bini na Petrovaradinskoj tvrđavi. Sećaju se kako su, odmah posle objavljivanja debi albuma, svirali na glavnoj bini Tvrđave pred 12.000 ljudi, što je za tako mlad bend bilo veoma značajno.
– Mislim da je „Egzit” važan, ako ništa drugo zbog toga što dolazi mnogo ljudi iz inostranstva i može da se upozna sa tobom. Prošle godine smo svirali, takođe, na Fjužn sceni u vreme kada su na glavnoj bini nastupali „Ministri”. Iako smo mislili da zbog toga naš koncert neće biti posećen, bilo je prepuno i nastup je bio odličan. I pre nekoliko godina svirali smo u nekom lošijem terminu i mislili smo da to niko neće videti, međutim posle toga smo dobili puno pisama i komentara iz regiona.
Od septembra grupa kreće na turneju na kojoj će predstaviti novi album. Za oktobar planiraju i veliki promotivni koncert u Beogradu. I do sada je sastav „E Play” svirao maltene na čitavom prostoru bivše Jugoslavije.
– Prošle godine smo svirali u „Metelkovoj” i bilo je fantastično. Zvali su nas iz Slovenije da ponovo dođemo u septembru. Posle jednog koncerta na novosadskom „Spensu” u organizaciji „Egzita”, na kome su glavne zvezde bili „Asian Dub Foundation” kontaktirao nas je organizator iz Italije. Odmah posle toga otišli smo u Italiju da sviramo.
Sastav „E Play” već godinama se ustalio u postavi Maja Cvetković, Biljana Todorovski, Damjan Dašić i Marko Milivojević. Danas su članovi ovog beogradskog benda ponosni što su izdržali i opstali tokom protekle decenije. Uostalom, kako ističu, puno radosti je proisteklo iz bavljenja muzikom.
– Muzičarima nije nimalo lako da tako dugo budu zainteresovani za jednu stvar, da budu posvećeni, dolaze na probe, koncerte, da daju sve od sebe, a malo im se vraća, naročito ako govorimo o novcu. To je veliki entuzijazam. Bitno je i da atmosfera u bendu bude dobra. Imali smo prilike da sviramo pred velikim brojem publike, da putujemo, upoznajemo različite ljude. A sve teškoće dođu i prođu. Srećni smo što smo izdržali. Voleli bismo da u budućnosti sviramo mnogo više u inostranstvu i regionu, jer Srbija je stvarno mala. Želeli bismo da sviramo svuda – od Japana do Njujorka i smatramo da to nije nemoguće. Zašto neki srpski bend ne bi mogao da uspe u inostranstvu? Bitno je samo pogoditi dobar trenutak.

Jelena Koprivica, Politika, 19/06/2009

Sastav E-Play ovih dana promoviše svoj novi album „Drago nam je da smo se upoznali”, a Maja Cvetković i Biljana Todorovski u razgovoru za „24 sata” kažu da se naslov odnosi na sve ljude koji su učestvovali u njegovom kreiranju, ali i na one koji će se tek upoznati s njihovim radom.

Da li se ovim izdanjem nešto menja u stilu benda E-Play?
– Trudili smo se da se ne ponavljamo, ali nismo želeli da izađemo iz okvira koji je karakterističan za E-play. Temeljnije smo prišli albumu, promenili smo četiri studija. Majino pevanje je u pojedinim pesmama drugačije u odnosu na prethodne albume, a Nikola Vranjković, producent, ovoga puta se baš istakao. Koristimo dosta elektroniku, ali dok ne zareže distorzije na basu – ništa.
Okupili ste impresivnu ekipu.
– Kao gosti se pojavljuju bubnjar Aleksandar Petrović Alek (Eyesburn), Bane (Sunshine) i klavijaturista Dejan Hasečić (Block out). DJ Marko Nastić je uradio remiks za pesmu „Too late”, koja se takođe nalazi na ovom albumu.
Uradili ste spot za pesmu „Sramota”. Koji je sledeći korak?
Spot predstavlja nastavak scenarija za spot pesme „Zašto” sa prvog albuma. Sledeći spotovi su za pesme „U sumrak” i „Loš dan”.
Koliko sebe doživljavate kao „ženski” bend?
– E-Play je uvek smatran za ženski bend, iako u postavi oduvek imamo bar jednog muškarca. U početku to nam je dosta pomoglo da skrenemo pažnju na ono što radimo, jer smo svojom pojavom i muzikom iskočili iz neke tipične predstave šta žene rade i kako to rade. Sada smo više bend sa ženskom energijom i tekstovima, a momci u bendu nam pomažu da to zvuči najbolje moguće. Ne gledamo ko je kog pola, ljudi u postavi izabrani su po tome kako sviraju i koliko to ide uz našu muziku.
Postoje li na domaćoj sceni predrasude kada su u pitanju žene s gitarama?
– Mislim da ne postoje, posebno kad ljudi vide da te žene dobro sviraju i imaju šta da kažu. U početku imaš neki popust jer ne možeš da poneseš baš svako pojačalo i slično, ali kad smo na bini, tu je druga priča. Dopada mi se da vidim i čujem bend koji ima ženu u postavi (ili sve) jer znam da nije tu slučajno i da je to „put kojim se ređe ide”.

Ana Kalaba, 24 sata, 30/04/2009

Da li novi E-Play album "Drago mi je da smo se upoznali" donosi nešto novo u zvuku u odnosu na predhodna dva?
Maja (M): Počeli smo da ga snimamo u PGP-ovom studiju PET u decembru 2007. godine. To nam je omogućio Ognjen Uzelac. Od tada smo radili sa prekidima i u raznim studijima. Najlepše vreme smo proveli u studiju Vitas. Početne ideje su nastale u mojoj radnoj sobi, a zatim smo ih uobličavali u jednom prostoru koji nam je dao na korišćenje Nebojša Babić ,a kasnije i u prostoriji Eyesburna. Puno vremena smo posvetili ovom albumu i nadamo se da se to oseća.
Da li je ovo prvo muzičko izdanje Cinema City i otkud ta saradnja?
M: Cinema City pored filmskog programa ima i propratni muzički program. Tako da im muzika nije strana. Oni su pokazali interesovanje za ovaj bend i bili jedini izdavač koji je dolazio u naš studio i preslušavao naše pesme i interesovao se kako napredujemo. Time su nas potpuno pridobili. Sa svim ostalim izdavačima smo uvek išli samo na neke dosadne i neproduktivne sastanke. Bili smo u pregovorima sa drugim izdavačima ali smo hteli da probamo nekog novog i drugačijeg. Naša muzika će pratiti ceo taj festival, kako na samom festivalu, tako i u reklamama, džinglovima itd... (otuda to da smo soundtrack ovog festivala).
Da li mislite da je u Srbiji besmisleno izdavati diskove, kada je piraterija toliko rasprostranjena? Da li su vam svirke prioritet ipak?
Biljana (B): Svuda cveta piraterija, ali naravno kod nas nam se čini da je najgore. Izgleda besmisleno i kao rat sa vetrenjačama, snimati, izdavati diskove, praviti omote i promocije, ali i dalje smatram da smisao postoji dok god postoje ljudi koji žele da kupe disk, kao fizičku tvorevinu, sa svojim omotom, fotografijama, tekstovima, zahvalnicom, komadom plastike koji svira samo tu i ni jednu drugu muziku. Svirke nam jesu prioritet u susretu sa publikom i to je najlepši način da predstavimo i izrazimo našu muziku, ali i to se čini besmislenim u Srbiji jako često, u susretu sa sve manjim brojem sala i mesta za sviranje i nedovoljnom angažovanošću nekih organizatora. Ipak, verujem da se posle izvesne stagnacije povećava broj ljudi koji slušaju ovu i sličnu muziku i da su mlađe generacije manje opterećene ispiranjem mozga sa tv ekrana. Zahvaljujući Internetu, dopiremo do novih slušalaca i nadam se i posetilaca naših koncerata, a tu će se sigurno naći i novi ljubitelji muzike na diskovima.
Da li ste se malo pomerili ka nešto komercijalnijem mainstimu?
B: Produkcija na novom albumu je savremenija, ide u korak sa svetskim trendovima, potrebno je preslušati album više puta da bi se čulo i primetilo sve ono što smo snimili. Trudili smo se, sa druge strane, da ne izgubimo ništa od one energije, spontanosti i ličnog odnosa u tekstovima i pevanju koji su, po mom mišljenju, naš znak prepoznavanja. Ne razmišljam mnogo o pripadnosti ili nepripadnosti mainstreamu, ali ako pod tim podrazumevamo Coldplay, Depeche Mode ili Radiohead koji se mogu čuti u svakoj prodavnici na zapadu, onda ne bih imala ništa protiv da nas uključe u taj „glavni tok“.
Koje pesme su vaši favoriti sa novog albuma? Za koje mislite da će biti hitovi kod slušalaca?
B: I na novom albumu smo primenili staro E-play pravilo, a to je da ni jedna pesma ne liči na neku drugu i zbog toga nemam nekog posebnog favorita, to varira od doba dana i raspoloženja, pa čak i od nečeg što pročitam u novinama pa krenem da pevušim odgovarajući tekst. Hit prethodnih meseci mi je u tom smislu bila pesma „Sramota“ jer se refren može primeniti na mnogo toga oko nas. Novi hit u tom smislu će biti „Važna prilika“ koja otvara album. Kod starih (po stažu, ne po godinama) fanova, mislim da osim pomenute „Sramote“ ima potencijala „U tuđem odelu“ i „Vremeplov“. Oni koji su nas upoznali od prethodnog albuma, naći će sebe u pesmi „Loš dan“ i „U sumrak“, dok će ljubitelji elektronskog zvuka plivati između naše i verzije Marka Nastića „Too Late“ numere. Za ljubitelje iznenađenja i skrivenih značenja, tu su „Bez reči“ i „Retrovizor“. I naravno ovo sve nema apsolutno nikakve veze, očekujem da će me ponovo iznenaditi i oduševiti fanovi i ostali koji će voleti ovu ili onu pesmu, iz ovog ili onog razloga. Jedva čekam koncerte gde ćemo dobiti onu pravu informaciju, direktno iz publike.
M: Mislim da će Loš dan i retrovizor najbolje proći kod publike. A najviše sam vezana za pesme Sramota, U tuđem odelu, U sumrak, Dobra prilika, Bez reči. Mada će se publika prvo zakačiti za pesmu Too Late s obzirom da se ona nalazi u špici emisije Exit u pokretu (koja ide više puta dnevno).
Hajde da se vratimo na početak - pobedili ste na urban demo festu. Da li ste imali sreću da pronađete prečicu do uspeha ili nešto jedinstveno u zvuku? Ili oba?
M: Mislim da prečice ne postoje. Postoji samo jako veliki trud I rad kao i želja da bend opstane. Mislim da je dovoljan uspeh da ovoliko postojimo i radimo s obzirom da je u Srbiji jako teško baviti se ovom muzikom. Urban demo fest i Goran Nikolić (organizator) su za ovaj bend uradili puno - u smislu da su održali reč da će pobedničkom bendu izdati album. To nam je bila odskočna daska, a za sve ostalo smo morali da se izborimo. E-play jeste specifičan po svom zvuku i brzo je našao mesto na sceni ali da bi opstali morali smo puno da radimo na sebi. Istina je da nam je sviranje na sceni najjače oružje.
Šta je vaša poruka mladim kreativcima?
B: Budite spremni na puno rada, razočarenja i odlaganja, ali na kraju se sve to isplati ako vam je zaista važno. Stvarno je predivno videti i čuti da je to što si uradila/o nekom bitno i da je taj neko našao inspiraciju, osetio se shvaćenim ili jednostavno doživeo neku dobru emociju zbog vaših dela. I na kraju drago mi je što sam zahvaljujući muzici upoznala puno kreativnih i vrednih ljudi.

Domino magazin